Prirodni načini zaštite povrća i voća od štetočina

U organskom baštovanju, prirodna zaštita biljaka od štetočina i bolesti je ključ uspeha. Umesto hemijskih preparata, možemo koristiti druge biljke koje svojim mirisom ili sastojcima odbijaju štetočine i sprečavaju pojavu bolesti.

Biljke koje štite povrće i voće

1. Celer (Apium graveolens)

Celer odbija leptira kupusara i biljne vaši. Zbog toga ga treba saditi ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača. Ako se posadi ispod trešnje, sprečava pojavu gljivične bolesti monilije.

2. Ren (Armoracia rusticana)

Ren posađen oko krompira odbija krompirovu zlaticu i utiče da krtole budu zdrave i ukusne. Međutim, treba biti oprezan jer je ren agresivan u prirastu i može spriječiti rast drugih biljaka u njegovoj blizini.

3. Lavanda (Lavandula angustifolia) i mažuran (Origanum majorana)

Ove aromaticne biljke sprečavaju pojavu lisnih vaši i mrava. Posebno su efikasne kada se sade uz rubove bašte ili između redova povrća.

Kombinacije biljaka koje se međusobno štite

• Kamilica (Matricaria chamomilla) - liječi zemljište u prečniku od oko metra, sprečava pojavu belog crva i pozitivno utiče na biljke u okolini
• Nana (Mentha piperita) - odbija štetočine kupusa i lisne vaši
• Bosiljak (Ocimum basilicum) - mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje
• Metvica (Mentha spicata) - posađena između plavog patlidžana štiti ga od krompirove zlatice

Zaštita krompira i kupusa

Za zaštitu krompira od zlatice, osim rena, dobro deluje i metvica. Neki baštovani primetili su da je krompir zdraviji i ukusniji u blizini rena, iako ga zlatice i dalje napadaju, ali u manjoj meri.

Kod kupusa, bela leptirasta vaš (leptir kupusar) može biti veliki problem. Prirodna zaštita uključuje:

• Sadnju celera između redova kupusa
• Prskanje rastvorom koprive (1:10 sa vodom, ostaviti da fermentira 2-3 nedelje)
• Postavljanje žutih lepljivih traka koje privlače odrasle jedinke

Biljke protiv puževa i glista

Puževi mogu biti prava pošast u bašti, posebno za jagode i mlade biljke. Efikasne prirodne metode uključuju:

• Maslačak (Taraxacum officinale) - odbija gliste nematode
• Žalfija (Salvia officinalis) - odbija puževe i golaće kada je posađena pored povrća
• Postavljanje zamki sa pivom (pliće posude sa pivom privlače puževe koji se potopaju)
• Posipanje pepelem oko osetljivih biljaka

Organizacija bašte i rotacija useva

Pravilna organizacija bašte može značajno smanjiti pojavu štetočina i bolesti:

• Crni luk posađen u redove sa šargarepom štiti od mrkvine muve i glista nematoda
• Beli luk posađen između redova jagoda utiče da plodovi ne obole od sive plesni
• Krompir i kupus ne treba saditi na istom mestu češće od svake četvrte godine
• Grah i pasulj dobro rastu uz kukuruz, koristeći ga kao prirodnu podlogu

Korištenje domaćih sorti

Kad god je moguće, u bašti bi trebalo gajiti stare domaće sorte voća, povrća i vinove loze. One su otpornije na lokalne štetočine i bolesti, a često daju kvalitetnije plodove bogate biološki aktivnim materijama.

Hibridne sorte, iako često daju veće prinose, zahtevaju više hemijskih tretmana i ne mogu se razmnožavati iz sopstvenog semena jer ne zadržavaju osobine roditeljske biljke.

Zaključak

Prirodna zaštita bašte zahteva strpljenje i pažljivo posmatranje, ali dugoročno daje bolje rezultate od hemijske zaštite. Kombinacijom pravih biljaka, rotacijom useva i pravilnom negom, možete postići zdravu i produktivnu baštu bez štetnih hemikalija.

Eksperimentište sa različitim kombinacijama i prilagođavajte metode svojim uslovima, jer svaka bašta je jedinstvena i zahteva individualan pristup.